U fokusu - Srbija

Potrošnja domaćinstava postala ključni „motor” rasta privrede

Naime, rizici, neizvesnosti, obnovljeni inflatorni pritisci i geopolitičke tenzije sve više opterećuju privredni rast u svetu tokom proteklih meseci, čime su značajno ugroženi i izgledi rasta za ostatak godine u Srbiji. Ovim okolnostima posebno teško su pogođene privrede koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija. Slaba tražnja potrošača i smanjena investiciona aktivnost u ovim zemljama ograničavaju izvoz srpske robe i usluga, kao i priliv investicija. No, ovaj efekat je ipak donekle ublažen usled sve veće trgovinske razmene i priliva investicija iz Kine, i drugih vanevropskih zemalja, poput Turske, čije ekonomije i dalje rastu relativno intenzivno. 

Sve ove okolnosti, navodi se u izveštaju, imaju različiti efekat na različite sektore – izvozno orijentisani deo prerađivačke industrije poput proizvodnje auto-delova je pod pritiskom slabljenja inostrane tražnje. Poljoprivreda i energetika su ugrožene relativno suvim i toplim vremenom tokom cele 2024. i na početku 2025, ali ekstrakcija – poput rudarstva – uživa efekte pojačane tražnje iz Kine i nedavnog rasta cena sirovina u svetu. Bankarski sektor, pak, ostvario je tokom prošle godine rekordne performanse u uslovima i dalje relativno visokih kamatnih stopa. 

Sa srpskim izvozom koji je tokom prošle i početkom ove godine stagnirao, i privatnim investicijama koje su znatno usporile tokom poslednjih meseci, potrošnja domaćinstava postala je ključni „motor” rasta privrede – što samo po sebi može otvoriti i nove makroekonomske rizike. 

Pored toga što i rast potrošnje pokazuje znake usporavanja na početku 2025. (sudeći po usporavanju realnog rasta potrošnje na malo na jedan odsto međugodišnje u toku prva dva meseca 2025, nakon rasta od oko pet procenata na nivou 2024), ostaju i neki strukturni izazovi za srpsku privedu. 

Konkurentnost izvoznika je relativno slaba u uslovima akutnog nedostatka radne snage, i nedavnog značajnog rasta troškova rada i energije, a deficit tekućeg računa se značajno proširio. Uz sve to, ponovo su pojačani inflatorni pritisci, mahom zbog spoljnih faktora, a primećuju se i blagi depresijacijski pritisci na kurs dinara. 

Tako NBS posle relativno dužeg vremena ponovo interveniše prodajom deviza na međubankarskom tržištu, a takođe drži kamatnu stopu nepromenjenom na 5,75 odsto od septembra prošle godine – a koje bi moguće ostale oko ovog nivoa i u nastavku godine imajući u vidu obnovljene inflatorne pritiske. Za to vreme, fiskalna pozicija ostaje relativno stabilna, ali se uočavaju i efekti usporavanja potrošnje, u vidu veoma blagog realnog smanjenja poreskih priliva tokom prva dva meseca 2025, pa je moguće da u toku 2025. dođe i do širenja fiskalnog deficita – na primer, prema poslednjoj proceni MMF-a, moguće je njegovo širenje na 3,3 odsto BDP-a, u odnosu na 2,1 odsto iz 2024. 

U ovim okolnostima, očekujemo da privredni rast na nivou 2025. uspori na oko 3,2 odsto, nakon gotovo četiri odsto ostvarenih u 2024, a ovogodišnji rast „predvodila” bi potrošnja domaćinstava, ali i izvođenje pojedinih većih javnih investicija.